Подсетник

СЕЛО ИДВОР, У ОПШТИНИ КОВАЧИЦА, ПАМТИ СВОГ ВЕЛИКАНА
Завичај Михајла Пупина
Прошао је тежак пут и винуо се до светских научних врхова. Али никада није заборавио свој Банат и претке. Свом већ славном имену додао је оно Идворски. Аутобиографију „Од пашњака до научењака”, овенчану „Пулицеровом наградом”, посветио је мајци Олимпијади. Имање у Норфолку називао је својим америчким Идвором. А успомене и грађу о свему томе чува Задужбина Михајла Идворског Пупина (1854-1935) у његовом родном селу

Син граничара и тежака Константина и његове жене Олимпијаде, Михајло Пупин је рођен 9. октобра 1854. у банатском селу Идвор, које је у оно доба припадало хабсбуршкој монархији. У својој аутобиографији Одпашњака до научењака Пупин о оцу говори веома мало, понекад индиректно, идентификујући га са појединим људима који су га подсећали на њега, док је мајка до краја свога живота за њега представљала непресушни извор са ког је „захватао гутљаје животне мудрости, ведрине и наде”.

О родном Идвору. По предању о којем говори и сам Пупин, Идвор је настао 1690. на малој узвишици, северно од данашњег села. Положај је омогућавао прегледност терена и благовремену организацију одбране од турских напада. Од настанка до рођења његовог најславнијег становника прошло је нешто више од једног и по века. Пупинов Идвор је данас, уз још седам села, део општине Ковачица, у јужном Банату, између Панчева и Зрењанина.

Школовање. Основно образовање Михајло је стицао најпре у свом родном месту, у Српској вероисповедној основној школи, а потом у Немачкој основној школи у Перлезу. Године 1871. у Панчеву се уписао најпре у средњу Грађанску школу, а потом у Реалку. Истицао се као талентован и даровит ученик, имао одличан успех, па му је додељена стипендија. Због његове активности у покрету Омладине српске, која је у то време имала сукобе са немачком полицијом, морао је да напусти Панчево.
Године 1872. одлази у Праг, где је, захваљујући стипендији коју је примао из Панчева, наставио шести и први семестар седмог разреда. Након очеве изненадне смрти, у марту 1874, Михајло у својој двадесетој години живота одлучује да због финансијских тешкоћа прекине школовање у Прагу  и оде у Америку.
У САД је следећих пет година радио као физички радник и паралелно учио енглески, грчки и латински језик. Након три године похађања вечерњих курсева, у јесен 1879. положио је пријемни испит и уписао студије на Колумбија колеџу у Њујорку. Завршио их је 1883, са изузетним успехом из математике и физике, и добио диплому првог академског степена.
Потом се вратио у Европу, и то најпре у Велику Британију (1883-1885). Захваљујући добијеној стипендији за студије математике и физике, наставио је школовање на Универзитету у Кембриџу. После тога, студије експерименталне физике започео је на Универзитету у Берлину, 1885, код чувеног професора Хермана фон Хелмхолца. Године 1889. одбранио је докторску дисертацију из области физичке хемије Осмотски притисак и његов однос према слободној енергији.

Открића. Своје најзначајније откриће Пупин је као патент пријавио 19. јуна 1900. Пријављен под насловом Техника смањења електричних таласа и апарата за то, данас познат као пупинизација, означио је револуцију у телефонским преносима на велике даљине.
За тридесет година, од 1894. до 1923, Пупин је у Америци пријавио 24 патента. У његова значајна открића спадају и апарати за телефонске и телеграфске преносе, бежични систем преношења, електрично саглашавање и звучни генератор.

Признања. За своја открића из области физике Пупин је 1920. примио Едисонову медаљу,највеће америчко научно признање. Колумбија универзитет одужио му се тако што је 1958. установио награду са његовим именом, чиме је Пупин сврстан међу највеће светске научнике свих времена.
Осим неоспорног научног потенцијала, Михајло Пупин је био и даровит књижевник. У његова најзначајнија дела спадају Романса машине и Нова реформација. За аутобиографију Са пашњака до научењака, коју је посветио својој мајци Олимпијади, добио је Пулицерову награду.
Београдски универзитет прогласио је Михајла Пупина за почасног доктора. Исто признање доделило му још двадесетак универзитета, научних институција и академија у земљи и свету, прогласивши га почасним доктором права, медицине, књижевности... Био је и ванредни члан САНУ.

Старост. Последње године свога живота Михајло Пупин провео је на свом имању у Норфолку, које је називао својим америчким Идвором. Преминуо је 12. марта 1935, у својој 81. години. Сахрањен је на гробљу Вудлоун, у Бронксу, северном предграђу Њујорка. 
Сећање на Пупина данас оживљава кроз његово дело које је несебично подарио човечанству. „Велика је част свима који су били Пупинови ученици. Био је извор светлих инспирација свима који су радили са њим”, рекао је познати научник Армстронг, Пупинов ученик.

Задужбина. Данас се у Идвору, у општини Ковачица, налази Задужбина Михајла Идворског Пупина. Обухвата његову родну кућу, музејску збирку и народни дом, а ту је и црква у којој је крштен Пупин. Поводом обележавања 150 година од Пупиновог рођења, 2004. обновљена је његова родна кућа. Пупинови најзначајнији проналасци изложени су у старој згради основне школе у Идвору, у коју је Пупин ишао, а данас је ту музеј. Народни дом у Идвору, који носи Пупиново име, саграђен је годину дана после његове смрти.
Уз стручне водиче, постоје различити програми посете, у зависности од узраста и интересовања посетилаца, тако да буду интересантне и за децу и за одрасле. Овај музејско-меморијални комплекс годишње посети око 8.000 домаћих и страних туриста. <

***

Задужбина
Задужбина Михајла Идворског Пупина
Идвор, Михајла Пупина 57а
Тел: (+ 381 62) 256-341
muzejpupinaidvor@gmail.com
www.muzejpupina.rs

***

Срећа
„Ништа човека не чини срећним као његово поштено уверење да је учинио све што је могао, улажући у свој рад своје најбоље способности.” (Михајло И. Пупин)